Crveno je boja ljubavi i bećarca

Vrane su svaštojedi, hrane se zrnevljem, bobicama, insektima, jajima drugih ptica, ali i lešinama. U mnogim krajevima smatraju se štetočinama pošto se hrane biljnim kulturama. Ljudi ih često ubijaju ili pokušavaju da ih teraju na razne efikasne ili manje efikasne načine kao što su strašila. Vrane su drušvene ptice i kada njihova brojnost na malom prostoru naraste zaista predstavljaju potencijalnu opasnost za žitarice. Sa druge strane, vrane takođe jedu insekte štetočine koji ugrožavaju letinu i više od njih samih.

Bećarac za dve osobe.
Sastojci:
1 crni luk
3 velike paprike
4 srednja paradajza
ulje
začini
1 jaje


Priprema:
Iseckati crni luk i staviti u šerpu sa uljem (ulja staviti po želji i potrebi, ja stavim toliko da prekrije dno šerpe). Iseći paprike na trake, a zatim na kocke i staviti u šerpu. 

Ringlu uključiti na 4 i ostaviti da se ukrčka (ovo se odnosi na staklokeramičke ploče koje imaju 6 podeoka). Za to vreme naseckati paradajz na kockice. Kada se luk skoro istopi i paprika omeksa, ubaciti paradajz u šerpu. 

Smanjiti na trojku. Dodati začine (so, biber, bosiljak, peršun i moj tajni sastojak - o tome kasnije).

Krčkati jelo u polupokrivenoj šerpi (ja koristim inoks serpu sa duplim dnom) dok povrće potpuno ne omekša, a zatim skinuti poklopac da bi isparila tečnost. Na kraju dodati jaje i završiti sa kuvanjem.

Komentari:
Obično koristim zelene paprike da bi jelo bilo šarenije, ali sam ovoga puta imala crvene u frižideru. Zato mi jelo liči na ljutenicu, odnosno skroz je ljubavno-crveno. :)
Ista situacija je sa lukom, uzela sam onaj koji sam trenutno imala, ali najviše kuvam na praziluku jer ga najbolje ga podnosimo. Alternativa je crveni luk, a crni tek ako nema ni njega.
Iako ne volim mnogo bećarac zbog ljuspica od paradajza i paprike, nisam imala vremena da ih ljuštim. To sam samo jednom uradila i previše sam se namučila, tako da nije vredno. Ali zato tokom kuvanja, kad god dođem da promešam, izvadim poneku ljuspicu koja je isplivala. 
Što se ulja tiče, već više od godinu dana koristimo ulje od semenki grožđa za sve vrste kuvanja i pečenja. Ja ne primećujem razliku u ukusu, mada sam čula da neki osete, ali ne u smislu da im se ne sviđa nego im je jednostavno malo drugačiji ukus hrane. U svakom slučaju, zdravije je, a pošto ne trošimo velike količine ulja, nije nam udar na kućni budžet.

Belo meso na zelenom keramičkom tiganju.

(dodatak na skupoću)

Zeleni keramički tiganj.
Posle jednog akcidenta sa teflonskim tiganjem kojem ću posvetiti neki od narednih postova, kupila sam ovaj keramički tiganj u Vicku. Bio je jeftiniji od onih belih sto mogu da se nadju u Home centru, Tempu itd, a mislim da je generalno roba u Vicku kvalitetna. Od 6 ponuđenih velicina izabrala sam veći srednji i nisam pogrešila. S obzirom na to da nisu imali da mi prodaju poklopac u kompletu, srećom sasvim slučajno imam jedan koji pasuje savršeno.

Moj "tajni" začin.
Jedog dana mi je dečko sasvim slučajno sa pijace doneo teglicu mlevenih vrganja (zapravo flašicu od next sokića) i od tada ih trpam skoro u sva jela. Ako ih stavljam samo kao začin, onda to bude jedna do dve kafene kašičice. Ako pravim čorbicu od pečuraka onda nekoliko supenih kašika, sve zavisi ko koliko voli vrganje. Ja ne puno, jer daju previše jak ukus sosu od vrganja koje sam probala u restoranima, ali ovaj prah je fenomenalan. Blago pikantan, dodaje neki egzotični šmek jelima i punoću ukusa.

Zaključak.
Bećarac i belo meso su sasvim obična jela, ali lagana i brza. Nemojte ih zaobilaziti, a naročito ne u crvenoj boji. ;)